Шта би рекле ÑрпÑке жртве Сребренице, Ð´Ð°Ð½Ð°Ñ ÐºÐ°Ð´ читав Ñвет говори о жртвама Сребренице - а о њима ћути?
Шта би рекао Видоје Лазић, разапет на крÑÑ‚, шта би рекла Димитрић Милева, иÑечена на комаде, шта би рекао Ð*адо Кукољ, иÑпечен на ражњу? Шта би рекао једанаеÑтого ´Ð¸ÑˆÑšÐ¸ Слободан Стојановић, зверÑки мучен и убијен када је отрчао иза непријатељÑРих линија да ÑпаÑе љубимца: "Тата, оÑтао ми ЛеÑи на ланцу"?
Од маја 1992. до фебруара 1993, ÑрпÑко Ñтановништво на подручју општине Сребреница доÑловно је деÑетковано. Од 9.390 Срба оÑтало их је 860, од 59 ÑрпÑких Ñела, 55 је етнички очишћено.
Срби Ñу град напуÑтили након убиÑтва ÑрпÑког челника Горана Зекића. Ð*етки који Ñу оÑтали Ñу убијани, попут непокретне Загорке Зекић. Заробљени Срби довођени Ñу у Сребреницу и Поточаре у логоре, где Ñе многима губи Ñваки траг.
Уз повике "Ðлаху екбер", Ñребренички џихадиÑти Ñу походе на околна ÑрпÑка наÑеља изводили на велике хришћанÑке празнике. Страдало је више од 3.000 Срба, од којих Ñу многи Ñвирепо мучени, укључујући жене, децу и Ñтаре.
За ове жртве нема резолуција, манифеÑÑ‚Ð°Ñ†Ð¸Ñ Ð° ни меморијалних центара. Ðема ни преÑуда. За 23 године ниједан убица ÑрпÑких жртава Сребренице није приведен правди. Хашки Ñуд је оÑлободио ÐаÑера Орића, а Тужилаштво и Суд БиХ ниÑу процеÑуиралРнити једног починиоца.
Ðеравноправн оÑÑ‚ је преблага реч. Ðе добијају ÑрпÑке жртве мање поштовања. Оне не добијају апÑолутно никакво поштовање. Пре три године, потомци Ñу обележили 20 година од Ñтрадања Срба у Сребреници. Комеморација је у Ñвету игнориÑана, а у Србији иÑмејана. Ðгенција Бета назвала ју је Ñрамотом и увредом, а таблоид "Блиц" фештом.
Ове године обележава Ñе 20 година од Ñтрадања муÑлимана у Сребреници. Њихову комеморацију нико неће иÑмевати, још мање игнориÑати.
По чему Ñу ÑрпÑке жртве Сребренице толико различите? Срби Ñу Ñтрадали на почетку рата а муÑлимани на крају; Срби током више меÑеци а муÑлимани током деÑет дана; Срби наводе 3.000 жртава а муÑлимани 8.000; Срби Ñу каÑапљени а муÑлимани ниÑу; ÑрпÑке жене Ñу Ñтрадале а муÑлиманÑке ниÑу.
Ðиједна разлика није довољан разлог за диÑкриминаци ју жртава Ñтрадалих у иÑтом рату, на иÑтом меÑту. БриÑање Срба из жртава Сребренице је раÑизам, по којем Срби немају права као други људи, а њихове жртве мање вреде.
Ð*аÑизам баца Ñенку Ñумње на Ñав активизам везан за Сребреницу. Ð*аÑиÑте ћете препознати по томе што говоре о жртвама Сребренице, а миÑле иÑкључиво на муÑлиманÑке жртве. БританÑка резолуције о Сребреници је раÑиÑтичка јер не поштује Ñве жртве без разлике.
Пример таквог активизма је ÐаÑер Орић, који Поточаре и даље доживљава као Ñвој штаб, Ñамо је борбу против Срба заменио борбом против геноцида.
Ðе може Ñе у иÑто време бити борац против геноцида и антиÑрпÑки раÑиÑта. ÐнтиÑрбизам је оÑновни узрочник геноцида на овим проÑторима. Срби Ñу били најбројније жртве геноцида у овом делу нациÑтичке Европе, и једини Ñу народ који је након геноцида поново доживео маÑовна иÑтребљења.
Драго Митровић из Подравања код Сребренице као дечак је чудом преживео уÑташко клање. Пола века каÑније, дуж Ñтарих ожиљака на врату, потомак крвника му је одрубио главу: "Преживео Ñи 1941, Ñада Ñигурно нећеш!" Клање га је затекло неÑпремног и први и други пут, као што би затекло и наÑ.
Превенција геноцида је реална потреба ÑрпÑког народа. Ðаше очеве и оце убијали Ñу Ñамо зато што Ñу били Срби. Морамо прекинути низ да биÑмо заштитили Ñвоју децу.
Ðема превенције геноцида док Ñвет уÑваја раÑиÑтичке резолуције. Ðема превенције геноцида док ÑрпÑки медији иÑмевају ÑрпÑке жртве.
Морамо рећи: никад више! Култура Ñећања на жртве и борба против антиÑрбизма Ñу национални приоритети. Очување Ð*епублике СрпÑке, која је једино ÑрпÑко "никад више", од преÑудног је значаја. Изнад Ñвега, злочини над Србима не Ñмеју оÑтати некажњени.
МаÑакриране, лишене правде, заборављене и иÑмејане, ÑрпÑке жртве Сребренице Ð½Ð°Ñ Ð´Ð°Ð½Ð°Ñ ÑƒÐ¿Ð¾Ð·Ð¾Ñ€Ð°Ð²Ð°Ñ˜Ñƒ: немојте завршити као ми.
Ðндреј Фајгељ






Odgovori sa citatom

